Ako svako na izletu ostavi za sobom ostatke svoje hrane, prazne konzerve, ljuske od jaja, najlonske vrećice, papirne salvete i druge otpatke, ostaće premalo mesta za cveće i travu.
Ako svako ko dođe u prirodu otkine po grančicu, mogla bi se prorediti cela šuma...Zato, deca na izletu neće lomiti grane, neće u stabla urezivati svoja imena i imena svojih simpatija i ostale nazovi poruke, za uspomenu i dugo sećanje. Stabla nisu spomenari! Od takvih „uspomena“ stablo može da se osuši, a to bi bila velika šteta. Za uspomenu treba saditi nova stabla. A pre povratka sa izleta treba pokupiti, brižljivo, sve otpatke na jedno mesto i zatrpati zemljom da ih ne bi vetar svojim nestašlucima nanovo svuda razvejao, ako niste u mogućnosti da ih bacite u korpu za otpatke.
I još nešto, svi koji se vraćaju sa izleta, ako uz put naiđu reku, treba da zastanu i oslušnu šum vode. Možda će vam nešto reći! Naš veliki književnik Ivo Andrić rekao je da mu šum vode zvuči poznato-kao maternji jezik. A ako baš neki i ne budu ništa čuli, neka još jednom duboko udahnu i dobro napoje pluća tim čistim vazduhom
Нема коментара:
Постави коментар