Javno preduzeće “Palić-Ludaš“

Javno preduzeće “Palić-Ludaš“ obaveštava građane koji žele da posete zaštićene delove prirode, da na prostorima rezervata “Ludaško jezero“,  “Selevenjske pustare“i zaštićenog predela “Subotičke peščare” važe određena ograničenja koja su u interesu zaštite prirodnih dobara.

Na obali Rezervata “Ludaškog jezera” dozvoljeno je podizati šatore samo na prostorima određenim za turističke namene. Zadržavanje je dozvoljeno na odstojanju 10 metara od obale jezera, i to samo na onim delovima gde je približavanje vodi dozvoljeno režimom zaštite. Lokaliteti za izletnike su: u Hajdukovu kod igrališta, kod Sunjog-čarde, na delu leve obale Kireša od E-5 puta do mosta kod Nose, na Rokinom salašu, kod Ludaške škole i kod Budžaka.

U granicama Rezervata“Selevenjska pustare”, pristup izletnicima je dozvoljen samo na lokalitetu Selevenjska šuma. Ovaj prostor može samo u ograničenom broju da prima posetioce, jer upravo sada cvetaju prirodne retkosti, a i gnježđenje ptica je u punom jeku. Informacije i pomoć mogu dobiti od čuvarske službe na licu mesta.

Boravak izletnika dozvoljen je samo u dvorištu šumarske kuće (Selevenjske čarde) gde se sme ložiti i vatra.

Predeo izuzetnih odlika “Subotička peščara” je prirodno dobro u okruženju Subotice. Tradicionalna izletnička mesta na Majdanu kod Kelebije, i u zoni Tresetišta otvorena su za određen broj izletnika uz poštovanje zabrane loženja otvorene vatre i poštovanje uputstava čuvara na terenu.

U cilju očuvanja naših prirodnih vrednosti “Palić-Ludaš“  moli posetioce da poštuju postavljene informativne table i sarađuju sa čuvarskom službom.

Sačuvajmo prirodu jer možda uskoro neće ovako izgledati.

Sačuvajmo prirodu jer možda uskoro neće ovako izgledati.

Čuvajmo prirodu!

Ako svako na izletu ostavi za sobom ostatke svoje hrane, prazne konzerve, ljuske od jaja, najlonske vrećice, papirne salvete i druge otpatke, ostaće premalo mesta za cveće i travu.

Ako svako ko dođe u prirodu otkine po grančicu, mogla bi se prorediti cela šuma...Zato, deca na izletu neće lomiti grane, neće u stabla urezivati svoja imena i imena svojih simpatija i ostale nazovi poruke, za uspomenu i dugo sećanje. Stabla nisu spomenari! Od takvih „uspomena“ stablo može da se osuši, a to bi bila velika šteta. Za uspomenu treba saditi nova stabla. A pre povratka sa izleta treba pokupiti, brižljivo, sve otpatke na jedno mesto i zatrpati zemljom da ih ne bi vetar svojim nestašlucima nanovo svuda razvejao, ako niste u mogućnosti da ih bacite u korpu za otpatke.

I još nešto, svi koji se vraćaju sa izleta, ako uz put naiđu reku, treba da zastanu i oslušnu šum vode. Možda će vam nešto reći! Naš veliki književnik Ivo Andrić rekao je da mu šum vode zvuči poznato-kao maternji jezik. A ako baš neki i ne budu ništa čuli, neka još jednom duboko udahnu i dobro napoje pluća tim čistim vazduhom

Čuvajmo prirodu - priroda će čuvati nas !

Čovek može da živi bez hrane pet nedelja, bez vode pet dana, ali bez vazduha ne može da izdrži više od pet minuta. Ni toliko! Pa, iako to znamo, napadamo štetnim i otrovnim otpacima i zemljište koje nas hrani žitom, voćem i povrćem, i vodu koju pijemo, i vazduh koji udišemo. Fabrički dimnjaci, avioni, automobili, brodovi, vozovi, toplane, zagađuju vazduh, nemilosrdno troše kiseonik bez kojeg nema života.

U reke, jezeema života.ra i u mora izlivaju se prljave otrovne vode iz fabrika i velikih gradkih kanalizacija, truju ribe i vodu za piće. Zato sad, u celom svetu, naučnici i svi pametni ljudi traže da svaka fabrika na dimnjacima ima filtere koji će zadržavati sve otrove, kao i da se sve prljave vode propuste kroz naročite prečistače koji će zadržati sve otrove, pa tek onda da se puste u reke, jezera i mora.

Ljudi moraju bolje da čuvaju prirodu i da je što manje uništavaju, ako žele dobro i zdravo da žive.

A deca? Šta tu deca mogu da urade? Ona ne rade u fabrikama, ne voze avione i automobile...
Deca, ipak, mogu mnogo da pomognu, jer deca vole prirodu i žele da čuvaju. Treba im samo pomoći da se sete na koji način.
Deca mogu pomoći u sakupljanju praznih otpada kao što su stare novine, flaše i drugo što u fabrikama može da se preradi i reciklira. Deca mogu pre zime pokriti slamom i starim vrećama ili najlonom ruže u školskom dvorištu, u nekoj bašti, da ne propadnu od hladnoće i da na proleće ponovo ozelene.

Proleće mami prirodu, pa škole vode decu na izlete. I roditelji sa decom rado idu u prirodu, automobilisti zastaju i zadržavaju se na svakom zgodnom mestu u prirodi, sportisti, takođe... A priroda sve isto dočekuje, svakoga osveži, razvedri, obraduje.Zato niko ne treba da je kvari!